Danas predivan jesenji dan. Malo smo promenili destinaciju plovidbe. Krenuli od Zemuna nizvodno Dunavom pa skrenuli tamo gde Dunav ljubi Savu, onda Savom uzvodno. Usput natankovali gorivo na prvoj Benzinkoj pumpi na Dunavu na kojoj gorivo mogu sipati plovila za sport i razonodu. Lako pristajanje uz ponton, osoblje ljubazno. Zadovoljan sam i konačno da ne teglim kanistere s gorivom. Sunce je prelepo milovalo kožu, nit pretoplo, nit hladno, taman kako treba da bi se uživalo, a uživalo se baš. Lepo je ploviti Savom, posmatrati padine Beograda, od Kalemegdana do Čukarice, blokove Novog Beograda, gradjevinski gigant Beograd na vodi. Ovakve plovidbe su odmor za oči i dušu.
Prošli smo i pored Uroševog Albina, bezbedno se ljuljuška uz brod jedriličarskog kljuba. Sve sam se nadao i Uroš će biti na njemu , mogli smo i zajedno zaploviti. Možda neki drugi put.
Beograd na vodi zaista zavredjuje pažnju.
Na vrhu Ade medjice sačekali smo Zorana-Popay- koji je doplovio do nas sa suprugom Oljom. pola sata prijatnog razgovora prošlo je za čas, uglavnom o nautici i lepoti naših reka, on ode uzvodno a mi polako nizvodno
Kakav bih ja to bio kapetan bele ladje da nemam zamenika.
U povratku smo posmatrali Kalemegdan i dostojanstvenog pobednika koji pažljivo posmatra i pazi da neko ne pokvari ljubav Dunava i Save na ušću, gde još uvek Dunav Savu ljubi. Trajaće ta ljubav večno, a mi smo tu da pazimo naše reke jer koliko dajemo prirodi, toliko više ona nama vrati.
