Od Mola ujutru nastavljamo ka Senti.
Čuli smo se sa našim kolegom sa foruma George-om ranije, i dogovorili da se vidimo i upoznamo, kao i da ostavimo kod njega neke stvari koje su nam problem za prelazak granice (pre svega Tomos4 bez papira, kao i zalihe rakije za celo putovanje). Takođe nam je nabavio i 2 vesla, pošto smo saznali da to Mađari traže da se ima na brodu, mada iskreno ne znam šta bih sa njima radio na Marissi, ali ako mora...
Nalazimo se sa George-om, vezujemo se za Calypsa, prebacujemo stvari... On ima nekih obaveza kući, samo ćemo na brzinu par rakijica... Posle više rakijica, mnogo nautičarskih priča i par sati uspevamo da se raziđemo, ali se dogovorimo da se vidimo predveče malo dalje uzvodno, gde on ima i vikendicu.
Dan provodimo na plaži u Senti, lepo je uređeno, čisto, u blizini je IDEA pa obavljamo nabavku...
Predveče se nalazimo sa George-om malo uzvodno, mislim da se to u lokalu zove "kod stare čarde" ako nisam nešto pogrešno zapamtio... Obilazimo naselje, a onda nas George onako domaćinski vodi do njegove vikendice, gde uz pivo i pečenu ribu nastavljamo sa pričom do kasno u noć. Jasna je u nekom momentu shvatila gde to ide pa sam je otprati do broda na spavanje.
Plan je bio da se sledeće jutro krene rano, jer smo se za 9 ujutru najavili na carinu u Kanjiži.
Osvrnuću se u ovom momentu na sam prelazak granice, šta je sve potrebno / zabranjeno imati na brodu...
Mada, kao što ćete videti, sve to zavisi od slučaja do slučaja.
Neka standardna procedura bi išla ovako:
Carinska ispostava se nalazi u Kanjiži.
Sat i po pre dolaska u Kanjižu (a nije na odmet ni nekoliko sati ranije) zovete kapetaniju u Senti (062/889-66-22), da vas najavi na carinu u Kanjiži. Zbog malog broja brodova koji prolaze, oni pozovu carinika sa Horgoša da bude tu u dogovoreno vreme. Od papira treba da imate povidbenu dozvolu, pasoše, kao i neki formular u 6 primeraka (ovaj formular bi Uroš mogao negde da zakači da imamo).
Tu sve završavamo za 10-ak minuta, pitam carinika da li nas oni najavljuju kod Mađara, kaže ne, to radi kapetanija u Senti. Ok, nastavljamo sa plovidbom, zovem kapetaniju u Senti, gde mi kažu da naša carina treba da nas najavi kod Mađara, pošto oni čak nemaju ni opciju da zovu van zemlje.
Sreća, Terca mi je pred polazak dao broj njegovog poznanika sa veza, koji je nekoliko dana pre nas otišao gore, usput smo se i čuli pa mi je ostavio ranije broj u Mađarskoj na koji mogu da se najavim. Zovem taj broj, javlja mi se prijatna gospođa koja ne zna engleski, ali zna nekoliko reči srpskog, i objašnjava mi da ne zovem na taj broj, i daje mi drugi (koji nije u funkciji). Kasnije saznajem da je taj broj bio dobar, verovatno me gospođa nije razumela šta želim...
I tako, plovimo prema granici, nenajavljeni, ne znam šta da radim. Jedino mi pada na pamet da smaram George-a da zove taj broj na koji mi se već žena javila, pošto zna mađarski da joj on objasni. E sad, kako to ide, zove više puta, niko mu se ne javlja, od drugara koji vozi turiste dobija broj i od rečne policije, pa nas bar kod njih najavljuje, a oni obećavaju da će javiti u Segedin da stižemo.
Opšta gungula, bez razloga...
E sad, meni je taj Tercin drugar (Voja) iz Mađarske na viber pisao, da ih je prvo posle granice zaustavio gliser rečne (ili granične?) policije, pregledao brod tražeći migrante. Onda su im opet u Segedinu pretražili svaku rupu u brodu tražeći migrante, cigarete, alkohol... Pregledali opremu na brodu... Od opreme je neophodno da imate:
Pribor za prvu pomoć
Aparat za gašenje požara
Dva vesla
Prsluke za spasavanje (u broju članova posade)
Kotur što se baca ako neko upadne u vodu
Dva sidra
Benzin se sme nositi samo u metalnim fricovkama, ne u plastici
Signalizacija na brodu mora biti perfektna
Alkohol mora biti 0%, ima i duvanja
Određenu količinu konopaca (koju verujem da svi imamo)
Mađarska zastava na pramcu
Srpska zastava pozadi
itd...
E sad, kod nas je to izgledalo drugačije... Malo posle granice nailazimo na vojni gliser, kome mašemo i oni nama mašu... Verovatno iz razloga što nas je George najavio kod njih, nisu nas zaustavljali i prilazili. U Segedinu pristajemo na carinski ponton, ali nas izgleda ipak nisu najavili pa čekamo carinika jedno 20 minuta (čak smo se i kupali dok smo čekali). Dolazi carinik, pita da li imamo cigarete, da li smo pili. Kažemo ne, a on nama hvala i doviđenja, nije ni ulazio u brod. Posle svih priča koje smo slušali, ne možemo da verujemo. To je to, sad smo u Mađarskoj.
Malo sam bio opširan, ali ove informacije mogu nekom biti korisne. Ja sam do njih dolazio na stari način, u kafani, hteo sam sa Tercom zameniti pivo za informacije, ali sam na kraju dobio informacije a nisam platio pivo
Biće prilike...
