Veliko ratno ostrvo

[Igor Narval]

Lepo druženje i vreme provedeno na vodi u dobrom društvu.

Veliko ratno ostrvo i Lido su stvarno predivni predeli za plovidbu i kupanje. Nažalost, meni do Lida treba oko 1,5 sat plovidbe, pa se mnogo češće odlučim za Belu stenu.

Mileta, želim da uživate sa vašim brodom, lepo je to sređeno i opremljeno.
Slažem sa da je vašem Tomosu mesto na brodu samo kao pomoćnom motoru, a da poželimo da Honda lepo služi i da joj ne zatreba zamena.
Zbog odsustva odgovarajućeg mesta za trajno kačenje pomoćnog motara ja sam se odlučio da mi pomoćni motor bude električni motor Minn Kota. Zbog veličine broda (8,2*2,5) kupio sam najjaču koja postoji na 12V. Motor i nosač postavljam na mesto gde inače postavljam merdevine. Ja električni motor nisam posebno testirao, kao da ne želim ni da mislim o tome da me "izda" glavni motor, ali mi sličan model ima prijatelj na Narvalu 960 i kaže da je uspela da ga pogura nizvodno, do pogodnog mesta za sidrenje i rešavanja problema sa glavnim motorom bez "pritiska" koje sa sobom nosi plutanje po vodi bez motora. Ako je njemu završio posao električni, onda će vama Tomos sigurno biti od pomoći.

[Uros]

Danas sam i ja bio do Lida. Bas je lepo. I nije guzva obzirom da su odmori i raspust.



Pazite na donjoj strani ostrva, ako skrecete ka uscu ili obrnuto, obavezno ispod crvene bove. Jeste da je udaljena, ali je sprud bas dugacak. Ja sam malo zakacio, a znam da je plitko. Cak sam dosta bio udaljen. Srecom da se yamaha iskipuje u takvim situacijama. Dobro sam prosao.

Dobar savet, baš sam pregledao to mesto sonarom ali po malo većoj vodi. Dubina sa 1.5m odjednom skače na 17m, na mestu gde Sava pravi krivinu i uliva se u Dunav. I tu isto treba biti oprezan ako se kupa, jer sam često viđao usidrene čamce i kupače.

[Popaj]

Danas isao iznad vojnih basta, i u povratku vidim Urosa i Zvekija na Lidu. Malo popricali. Zveki morao u ribolov, a ja i Uros oprali alge. Na vodi nikada dosadno.

[Uros]

Da znaš Zoki, baš lepo što se nađosmo na vodi sasvim spontano

Ja sam krenuo do broda da sredim šta je ostalo unutra od ranijeg kampovanja, kad vidim Zvekija usidrenog kod Lida i rešim da skoknem do njega da se usidrim. Samo što je on skuvao kafu, vidimo poznato plovilo, kad ono stiže i Zoki
Zveki je morao da ode ranije da bi sačuvao žive kedere do mesta za pecanje, a Zoran i ja smo se iskupali u toploj vodi i usput se ispričali i oprali korita, da se nešto i uradi. Sve nam je to prijalo i stigli smo da krenemo pre kiše.

[Zveki]

E pa eto taman da iskoristim priliku da se izvinim obojici sto sam morao da bezim ali imao sam sem pecanja jos nesto u planu da uradim na camcu pre najavljivane kise, a i nisam smeo da dozvolim da kederi izgube zivot uzalud.
Sledeci put dodjite kod mene na bovu pa mozemo da sedimo koliko god hocete (uslov je da ne skacete po camcu, da ne pricate i ne smejete se glasno, da ne zapitkujete cesto...u stvari jos bolje nikako)

[Uros]

Uvek se tako ponašamo kad smo na tvom terenu...

[Uros]

Juče sam otišao predveče da malo zabacim, temperatura je i dalje bila prilično visoka, a na Lidu veliki broj čamaca.
Lep prizor, ali kad su svi krenuli da se vraćaju, nije bilo moguće sastaviti 1 minut bez talasa i ljuljanja...

To je nezgodno za ovu vrstu ribolova koju ja upražnjavam, jer lovim bucova površinskim varalicama. Zbog talasa se često dešava da promaši varalicu ili da potpuno obustavi aktivnost dok se voda ne smiri. Ipak, bilo je rezultata i bilo je sjajno imati toliko udaraca i atraktivnih izletanja iz vode da bi se zgrabila varalica.

Kad se skroz smračilo, i bucov je prestao da radi ali je zato ogroman broj komaraca započeo aktivnosti, što me je nateralo da se spakujem i krenem nazad. I pored zaštite u vidu nekih sprejeva i šešira sa mrežicom, jako je naporno gledati ih i slušati kako zuje oko glave..

[Uros]

Forumaši, dobro vam veče!

Iako je leto ove godine loše započelo, sa izuzetno visokim vodostajem, čestim salaukama i krajnje nestabilnim vremenom, izgleda da je jesen to rešila da nadoknadi u ovoj godini. Valjda da ne kažemo kako je sezona 2019 bila loša...

Prošli vikend, imao sam prilike da budem gost Velikog ratnog ostrva. Zveki nije mogao da mi se pridruži na noćenju ali sam navratio do njega da se vidimo na kratko i da preuzmem nešto za brod što mi je Mileta ostavio. Već je sunce zalazilo i ja sam se pozdravio sa Zvekijem i lagano krenuo nizvodno da stignem da se vežem dok se iole vidi. Na ostrvu vidim poznat brod od prijatelja sa vode, Marka, i naša komunikacija teče otprilike ovako:

- "Mare druže, ostajete li da noćite na ostrvu? Planiram da se vežem tu negde i ostanem."
- "Spavamo večeras, veži se uz mene"
- "Odlično, stižem uskoro"
- "Super! Ajde na špic ostrva čim pristaneš, na riblju čorbu"

Voda je niska i vezujem se na mestu gde je obala visoka pa je idealno za izlazak na obalu za mene. Mrak je već pao i krećem lagano ka špicu i nailazim na Marka i Mariju sa decom, pozdravljam se i postavljaju mi odmah tanjir i skidaju čorbu sa vatre. Kaže Marko, evo stavio sam kotlić zbog tebe da se ugreje, riblja čorba se ne jede hladna. Čorbica vrhunska, prija pojesti toplo jelo u takvom ambijentu pored vatre...Pričaju mi kako su sinu slavili drugi rođendan tu na ostrvu, i da im je neplanirano došao ogroman broj ljudi ali da su uspeli sve da opsluže i da je bilo super. Ispod vrbe, gomila poklona koju su ljudi doneli, a što je najinteresantnije, dobili su i kanarinca u kavezu ! Deci se to svakako svidelo, a kanarinac je, za razliku od dece, imao prvu noć na brodu

Mare i ja smo ostali na obali da založimo vatru i obezbedimo drva, a Marija je odvela decu na spavanje. Noć je bila hladnija od prethodnih i vatra je veoma prijala, pa smo uz neko meze, sedeli uz vatru i pričali o nama dragim, nautičkim temama. Malo kasnije nam se pridružila i Marija i mislio sam da nećemo dugo sedeti napolju, a hteo sam i dobro da se naspavam jer mi je to manjkalo prethodnih dana(i godina). Priča na priču, drvo po drvo na vatru i vreme nam je tako proletelo da je prošla ponoć...! Donosimo odluku da je krajnje vreme da spavamo, jer su i oni imali dug i naporan dan. Zavlačimo se svako u svoj brod, i ležemo da spavamo. Iako sam mislio da poranim da odem na drugi teren da radim sa varalicom, odustao sam jer mi je bilo sasvim lepo u kabini broda i nije mi se tu ništa menjalo.

Ustajem odmoran, malo kasnije nego inače i vidim da je posada holandskog "Ten Broeke" broda već poodavno budna i da dečica pecaju sa tatom. Pomislih, ovog jutra su oni mnogo ozbiljniji ribolovci od mene...

- "Kako je spavao papagaj?!" pitam u šali,
- "Odlično... nije se budio..."

Doručkujem i krećem u štenju po ostrvu, nalazim Mareta kako varaličari, dan je prelep ali posle nekog vremena ja moram nazad.
Pozdravljamo se uz želju da druženje ponovimo opet, i laganim gasom krećem uzvodno ka marini.

[SRSA]

Bravo, pravo uživanje. I dobro je da po ovom niskoooom vodostaju možete da isplovite i uživate u plovidbi i obalskim aktivnostima.Baš vam zavidim. Ja sam pre petnaestak dana, kada je vodostaj naglo skočio, uspeo da sa Mantrom uplovim u Čukarički rukavac, gde je sada sa vezom u marini JP Ada Ciganlija. Na žalost, opet je izuzetno nizak vodostaj Save i nema isplovljavanja do porasta istog bar za 30 - 40 cm.

[Uros]

Da, vi ste baš u nezgodnoj situaciji sa vodostajem, mi imamo sreće da nas ovako nizak vodostaj ne blokira ali ne možemo da ostanemo tu gde jesmo preko zime. Sve ima svoje