Da se odmaknemo od kokpita, nova minijatura za zainteresovane: žuljnica i talasnjača
Pre par nedelja porinuta je divna lađa Vrabac podunavac, i tom prilikom je uprljan onaj lepi konop koji je postavljen po boku i služi da ga štiti i ukrasi.
Sad dolazi deo gde se ja pravim pametan i smaram naokolo (u onim temama sam se suzdržavao a ovde ste mi dali krila):
to što je postavljeno se tradicionalno naziva ŽULJNICA, što je i logično, žulja se. Možete ponekad čuti i termin TALASNJAČA što je nekad ok a nekad i nije najpreciznije.
Naime, talasnjača je najpre konstruktivni elemenat koji daje oblik i čvrstinu bokovima čamca. Na drvenim čamcima je izveden kao široka greda ili letva koja postavljena uzvrh bokova.
Na čeličnim i alumnijumskim čamcima to bude neka zavarena cev, ili kutija, ili vinkla bar. Ako čelični čamac ima i palubu onda je talasnjača zadnji voj boka ka palubi, linija gde se oni spajaju, gde bok prelazi u palubu ili razmu, može da bude dodata neka cevčuga ili profil, a ne mora, dva lima pod uglom ukrućuju jedan drugi, a ukrućenja mogu biti i iznutra.
Taj "voj" može da ida ka unutrašnjosti broda a može i ka spolja, dok se bokovi nastavjaju u nadgrađe (onda kažemo da čamac ima spoljno gazište).
Talasnjača postoji i kod plastikanera, razume se. Kod njih se ukrućenje postiže ili laminiranjem drvene letve ili samo dodavanjem površine pod uglom na odlivak trupa i drugi odlivak (nadgrađa ili palube svejedno), i onda kada se ta dva odlivka spoje zakovicama kroz te dve površine dobili ste i talasnjaču, to je konstruktivni element. Eto, jednom našem kolegi sa foruma najverovatnije voda curi kroz talasnjaču.
E sad, to je i najistureniji deo boka koji se prirodno najviše oštećuje pa se na njega postavlja žuljnica. Obično je na drvenim čamcima žuljnica bila od konopa a može se postaviti i dodatna letva (ili čak samo debela talasnjača) da se "troši", onda su oba pojma jedno te isto.
Žuljnica može biti izvedena od konopa kao na Vrapcu (a taj debeli sukani kudeljni konop se baj-d-vej zove "palamar") to je tradicionalni i ekstra dekorativan ukras, može opet i drvena žuljnica da bude, može biti gumeni profil, može biti okiten crevo... a kod plekanih čamaca može i samo da se postavi debela cevčuga ili vinkla pa nek se lupa i krlja, i to je slučaj kada su žuljnica i talasnjača opet jedno te isto.
Dodatni biser u ovoj priči je da je jedan moj drug i saradnik službe zimus žuljnicu izradio od wpc deking dasaka (a da ne ulazimo u minsko polje dalje polemike, deking je ovde klizava i emotivna tema
).
Jasno je da postoje i druge reči: bokobran, odbojnik, odstojnik i da ih svi lepo koristimo, a ove dve su manje poznate pa da ih eto spomenemo.
U nijansama se i razlikuju ovi nazivi jer se bokobrani kače/vešaju i mogu se premeštati i podešavati, u idealnom slučaju se skidaju tokom plovidbe, a mogu se postavljati i na pristane da se ne vugljaju sa sobom (tzv. lučki bokobrani)... Niko recimo ne kaže za gumeni keder na pasari da je "bokobran".
I odbojnici se zapravo pomalo razlikuju od žuljnice, recimo šorpanj je pravi primer za odbojnik ili odstojnik a nije žuljnica.
Eto i zabave kad budete šetali sledeći put po svojoj (ili već nekoj) marini, posmatrajte čamce i pregledajte kako su na kom izvedene talasnjača i žuljnica.
Ili kad vidite prelepu ukrasnu žuljnicu od palamara, da razmišljate jel pošteno da ta lepotinja košta kao prva ljubav, a namena i sudbina joj je zapravo da se žulja, da se troši, prlja i cepa umesto gvožđušine ispod.
