Dunavske Staze

Jedno zaista predivno veče, uživali smo. Koliko sam čuo na kraju programa, organizator je obećao da će se sve to ponoviti u bašti galerije kada bude toplije vreme, tako da verovatno neću propustiti ni taj dogadjaj.

Kad sam otvorio ovu temu, red je da je i ja održavam živom.

#

SVE SE MENJA SAMO LJUDI OSTAJU ISTI

Dunav nekada moćan
bio biser plavi
Gledam ne teče kao pre
Nekako se tromo vuče
promenio tok
mutan valja suvo granje
i poneki truo panj
riba izvrnuta
stomak se beli naduo
uzvodno negde popila otrov
koji je u vodu ubacio
neki dvonogi zlotvor
Slušam uz obalu
ptice pevaju neke
drugačije i tužnije pesme
ni čista voda više
ne teče iz naše česme
Nadaš se boljem
a samo ljudi ostaju isti
verovati ne možeš nikom
često ni onom sasvim bliskom
izneveri te i on ponekad
ako ne zbog čega drugog
onda iz dosade, ili čistog hira
ostaneš sam, tužan,
bez svog mira
Gledaš Dunav
uz obalu slušaš ptice
u mnoštvu čoveka tražiš
Sve se menja
Nažalost samo ljudi ostaju isti

Autor: M. Stamatović

ZADNJA STANICA

Bozanstvena si.
To znam ja,
zna i moja reka!
Sa brodovima dolazis,
na pristanistu zelja ostajes!

ZAUVEK!

To je zadnja stanica!

U HLADU TOPOLE

Visoko su bile krosnje...
Secaju se stariji neki.
Kupina divlja, a slatka.
Snovi o kapetanu broda,
Caroban miris Tise
U hladu topole...

Sada se secam samo.
krosnje su isecene!
Tisa bez mirisa,
Brod bez kapetana.
Neko kraj topole drema,
A od hlada ni traga!

Krivce ne trazimo.
sami ce se naci!
A mozda ih briga nije?!
Brodovi i dalje plove...
Snove snivam,
U hladu topole, ali nove!

Bravo, odlične baš!

Zima je. Ne volim zimu, posebno kišu i sneg. Često se šalim i kažem: ko voli sneg u krevet mu padao. Eee zbog te zime moram da oživim ovu temu, jer šta raditi zimi nego pisati. Sada neću postaviti nešto novO, već jednu staru koja je posvečena jednom drugom čamcu, verujem da se Cranchi neće ljutiti da stoji i uz nega.

ZIMA
Zima je!
Čamac je sigurno mesto
na kopnu našao
I tu se lepo kao na reci snašao
Ušuškan, pokriven mirno spava
Kakve li snove samo sanja
Smeta li mu ovaj dosadni sneg
Na palubi njegovoj što napravi breg
Nije on za kopno rodjen
sidro je pravljeno za vodu
ne da u dvorištu drema
Reka je njegov dom.
Čekajte malo, šta vam to pričam
ploviće opet ovaj brod
sunce je njegov drug
Seći će talase moćnih reka
Proći uz neki peščani sprud
Sigurno ga neka Ada već čeka
Mahaće on njoj još iz daleka...

Ovu temu sam ja otvorio pa ajde da je malo osvežim. Ne plovi se samo, već ima i nekih drugih hobija. Ovo je sa sinoćnjeg druženja pesnika u UK-Božidarac. Jedno zaista lepo veče u slavu poezije. Zadovoljstvo mi je bilo da i ja dam svoj doprinos svojom poezijom.

i jedna onako sa reke!