Dunavske Staze

Ovo ništa ne valja, ako se opet ne ponovi!

Ja ne verujem da vam je bilo lepo kao što slike prikazuju.

*** nastavak ***

Prelazim na Zemunsku obalu i vezujem se na svoje mesto na Jedriličarskom klubu, izlazim sa marine i ubrzo srećem Vladu i njegovu prijateljicu. Uzimam njihove stvari i prelazimo na Rebell. Ja im predlažem da umesto prvobitnog plana da plovimo Dunavom, odemo prvo na ostrvo da ručamo jer je gulaš tek skuvan, pa posle toga da zaplovimo. Oni iako su ručali, nisu imali ništa protiv da posetimo ostrvo i da se upoznaju sa ostatkom društva.

Pristajemo uz Zvekijev "Alibi" i dok sam vezao krmeni kanap za Alibi, Mileta i Igor su već uvezali pramac i poslali mi drugi bočni kanap i pomogli gostima da lako izađu na obalu. Svi se upoznaju sa njima, odmah su im postavljeni tanjiri i sipano vruće jelo iz "Dunavskog kotlića". Dali su mu odličnu ocenu i nastavili smo druženje uz prepričavanje znanih i neznanih priča o Dunavu, Zemunu, alasima i čamcima. Vlada je došao sa svojom kapom koja mu je ostala posle prodaje broda, i pričao nam kako je plovio i kako je preživeo jedno strašno nevreme u Norveškoj na moru. Bilo je još dosta zanimljivih priča koje nam je ispričao, a onda je uzeo gitaru i zapevao neke od svojih "priča" prema kojima je napisao pesme.

Ređale su se njegove pesme "Moj Zemune", "Danas nije moja nedelja", "Ima jedan kućerak u Sremu", "Ja sam rođen na obali reke" i druge, a mi smo uživali u ovom nesvakidašnjem doživljaju. Sve je teklo prilično spontano i verovatno je zbog toga bilo tako lepo. U nekom trenutku smo napravili pauzu i oni su otišli da prošetaju ostrvom, a mi smo uz veliku pomoć Igora i Jovanke, za čas posla sredili i oprali sve sudove, i spakovali na brodove dok pre nego što su se vratili. Otpevali smo još koju, Vlada je pročitao jednu svoju pesmu i poklonio svoje knjige Mileti, Zvekiju i Igoru, i rešili smo da se rastanemo jer je ostalo još oko sat vremena do zalaska sunca. Prelazimo na Rebell, a Jovanka i Igor odlaze sa Miletom.

Palim motor i krećemo uzvodno pored Zemuna, pričamo o ljudima sa vode, o događajima vezanim za Dunav i u jednom trenutku predajem Vladi kormilo, da se priseti plovidbe. On mi kaže da je imao Švedski brodić "Nidelv" sa istim Volvo motorom kao što ja imam, i da obožava taj njihov zvuk. Samo što je seo za upravljač, okreće se ka meni sa smeškom i kaže:
- "Čuj ga samo kako šapuće..."

Pomenuo sam im da u Zemunu važi pravilo da ako se nebo zacrni iznad Gardoša i kule, to znači da sledi opasno nevreme u narednih 15 ili 20 minuta, takozvana salauka. Vlada mi kaže da su u njegovoj mladosti, tu stranu neba(severozapad) zvali "Babin budžak" i da je tačno da je odatle uvek dolazilo nevreme. Onda smo došli do zaključka da svako mesto u našoj Srbiji ima svoj "Babin budžak" i da su ljudi obraćali pažnju na vremenske uslove u tom delu horizonta.

Posle lagane plovidbe i obilaska nekih mesta u okolini, vezujemo se u sam sumrak za šlep Jedriličarskog kluba, a ja iznosim njihove stvari na šlep i polako ih ispraćam do kapije kluba.
Pozdravljamo se a oni puni utisaka od današnjeg dana, obećavaju da ćemo se još družiti i da su proveli predivno vreme sa nama.
I mi smo svakako sa njima, i nadam se da će biti još ovakvih dana, ako ne ove godine, onda od sledeće sezone.

To me podseti na onaj citat: "Život - to nisu oni dani koji su prošli, već oni koje smo zapamtili" 
Ove ćemo sigurno pamtiti dugo...

Evo par snimaka sa ostrva:





#

Pozdrav svima koji prate forum

Srećan je čovek koji ima priliku da bude u društvu ovako dobrih ljudi.

Jovanka i ja uživali u druženju sa izuzetnim ljudima.

Hvala na prelepom danu.

Što reče Mileta, čovek samo da poželi da se ovakvo druženje ponovi...

I prethodni vikend smo se našli na Velikom ratnom ostrvu, i uživali u druženju a i dobrom roštilju. Ovoga puta je bilo znatno hladnije pa smo vatru naložili preko dana, čim smo ručali. Nadam se da ćemo uspeti da iskoristimo još koji vikend pre nego što se vreme pokvari

Letnja sezona je na izmaku. Dunav ponovo u visokom vodostaju. Kažu ide još gore. Moramo iskoristiti još ovih lepih dana za plovidbu i druženje na reci. Ja u nedelju prvog novembra najverovatnioje idem sa čamcem u dvorište. Do tada ću se potruditi da barem još nekoliko puta zaplovim makar do kampa i nazad.

Vrlo zanimljiv prilog o Velikom ratnom ostrvu, pohvale za autore

"Beograd i Beogradjani najvecu korist od Velikog ratnog ostrva mogu imati onda kada nemaju apsolutno nikakvu korist." 15:20

Eksta je ovaj snimak o VRO, Uživao sam gledajući i slušajući priču. Preuzeo sam ga za Fb, neka još ljudi pogleda, možda im bude zanimljivo.

Nego gledajte da se organizujemo i ponovimo ono druženje od prošle godine.

Prvog vikenda septembra, Zveki, Mileta, Kole i ja, rešili smo da se nađemo na pecanju a posle toga da nađemo zgodno mesto na Velikom ratnom ostrvu gde možemo prenoćiti. Dogovor je da za večeru spremamo ribu na talandari, ali prvo moramo da je upecamo...
Tih dana je lepo radila bela riba pa smo donekle i očekivali da ćemo uhvatiti dovoljno da ne budemo gladni, ali je svako od nas imao u rezervi po jedno pakovanje roštilj kobasica...

Pecaćemo sa spoljne strane VRO, negde ispod plaže "Lido", pa sticajem okolnosti stižem prvi i prolazim sonarom da vidim kakvo je dno i gde kreće optimalna dubina. Nalazim jedno mesto gde dubina sa jednog metra prelazi naglo nizvodno na 3m, i rešavam da usidrim Rebell tako da budemo baš iznad. Ubrzo mi se pridružuje Mileta koji se vezuje za mene, pa bacamo prihranu i zabacujemo štapove. Relativno brzo počinje aktivnost pa dobijam jednog finog Šljivara, i za njim još jednog. Uzvodno vidimo da nam se približavaju Kole i Zveki, pa se raspoređujemo tako da smo svi u istoj liniji. Zveki baca sidro, Kole se vezuje sa jedne strane za Rebell a sa druge za Alibi i spremni smo da obezbedimo riblju večeru.



Ja im pričam kako sam tek kupio neku novu prihranu sa aromom cimeta dok mi oni govore kako to nema veze i ako ribe ima, ona će da se peca i bez prihrane. A to inače uvek pričam kad pecamo zajedno, jer ako ja počnem prvi da hvatam, odmah krenem da ih zezam kako je to zbog moje prihrane i da ta njihova ne radi posao i da bacaju pare bezveze...

Imam udarac i vadim još jednog šljivara! Dok sam vadio njega, počinje da mi radi i drugi štap, pa ubrzo kontriram i vadim još jednu ribu. Sad već počinju da razmišljaju o onom cimetu, a i ja potpaljujem kako cimet već daje rezultate! Kole ostavlja štap, ulazi u kabinu i vadi džak sa starim hlebom i spušta ga na dno sa tegom, da proba na plovak. E onda je riba počela da radi više kod njega, pa sam i ja uzeo jedan štap na plovak i nisam više pominjao cimet. Akcije je bilo konstantno, toliko da nije ni kafa mogla da se skuva bez kontre, ali smo uživali i najteže nam je bilo prekinuti na vreme. Riba je uveliko radila ali nam ostaje da se vežemo za obalu, uredimo ribu, obezbedimo drva, tako da smo se oko 18h premestili u obalu.



Odmah smo napravili plan ko će šta da radi, Zveki i Kole će da urede dovoljno ribe za večeru, a Mileta i ja idemo da obezbedimo dovoljno drva za talandaru i za loženje kasnije. Uspeli smo sve da stignemo na vreme, pre mraka, a ja sam uzeo uređenu ribu i nareckao nož do noža sve sitne kosti, spolja posolio a iznutra ubacio malo vegete u svaku ribu. Za to vreme je Mileta naložio vatru i ja sam postavio talandaru i krenuo sa prženjem.
Veče je bilo savršeno, mirno i bez komaraca.










Bilo je i onih koji su ipak rešili da potroše te roštilj kobasice, ali ne bih da prozivam Miletu




Večera je bila najbolja do sad, sveža riba na talandari, u prirodi...Šta nam više treba?
E ipak je bilo više. Na iznenađenje svih, Mileta donosi domaće štrudle i to u tri varijante, sa orasima, makom i višnjama!
Iako smo bili skroz siti od ukusne ribe, štrudla sa makom se nikad ne odbija, pa smo brzo prešli na taj ukusni desert.

###

Vatru smo ložili do ponoći, sedeli, pričali, svirali, pevali i uživali u možda jednoj od poslednjih toplih noći ove sezone.

Bravo !