Male Vode
Poslato: Petak 12 Jul, 2019 21:05
Male Vode iliti Turski Dunavac ( 1 )
Dunavac Male Vode, najmanji je od tri rukavca, koji se račvaju kod Bele Stene, između ostrva Forkontumac, Čakljanac i Štefanac i koji je priroda poklonila ljubiteljima lepih prirodnih uslova na vodi, a pre svega ljubiteljima pecanja. Velike topole na ostrvima Čakljanac i Štefanac, a pri samoj obali rukavca u vreme velikih voda, bivale su podkopane i jaka voda pomognuta jakim vetrovima ih je zanela u samo korito rukavca. Isto tako se dešavalo i sa desnom obalom rukavca i time su se stvorila idealna mesta za mrešćenje riba, a samim tim i odlični uslovi za život riba, bez mogućnosti da im čovek ribarskim mrežama smeta u životu. Tako da bele ribe i mnoge druge šaranske vrste su ostale tu gde su fizički zaštićene. A sa njima su tu i predatorske vrste riba koje imaju odlične uslove za život. Sve u svemu, mesta za pecanje su znana i veoma su posećena i od strane Pančevaca, a i Beograđani ne zaostaju.
Ja i Ljilja sa našom Ševom i Mališom, Male Vode kao destinaciju smo posećivali veoma često. Pre svega, radi odmora i kvalitetnog opuštanja nervnog sistema. Dakle, "naše mesto" je uvek bilo u levoj obali, tridesetak metara pre samog ušća u Dunav. Stara topola sa svojim ogromnim stablom i korenom, sačuvala je taj deo obale i time stvorila mali tišak, u kome se voda vrti i gde "Ševa" stoji i nevezana za obalu. Pod topolom je mala brežina na kojoj se u vreme velikih voda nasukao pesak i tako da i kada pada kiša na obali nema blata, vec je obala ocedna. Sve to se nalazi ispod velike krošnje topole i idealno je mesto da se u podne u hladovini odspava. Tu se naravno uveče peče rostilj, ili se sedi pored vatre i kotlića sa kačamakom ili poparom, a zatim se doda sitno iseckana pa ispržena slaninica, a može i čvarci rasprženi. Suncanje je najudobnije na krovu "Ševe", koja se na ovom mestu nalazi ne samo u mirnoj vodi, već i u zavetrini i od Košave, ali i od Gornjaka. Prosto od gustih vrba, vetrovi sa Dunava, ne mogu da se razigraju ni kada su u najvećem fazonu duvanja.
Sa krova i sa krmene platforme, gde mi je stočić i klupa za kafenisanje i pecanje, puca vidik prema Vinči, na široki i moćni Dunav, koji valja vodu prema Đerdapu. Utisak snage Dunava, širine i daljine prostora, prosto se oči odmaraju i ispravljaju zgužvani nervi, čineći pri tom prijatno u duši. Rana jutra, pre izlaska sunca, treba tamo doživeti. Ustajem i izlazim iz spavaće sobe u prednji deo "Ševe". Razvlačim klizače-prozore i time otvaram ceo prednji deo, koji dalje služi kao otvorena terasa. Miris dunavske vode me osvaja, a lišće sa stare topole, trepereći mi maše, a komšinica Čaplja, klikteći me pozdravlja, odlazeći na dnevni lov i mašući svojim velikim krilima. Mala Bela Čaplja, ukrašena "rajerom" na glavi, stoji nedaleko od Ševe u vodi i kljunom sitno treperi po površini, privlačeći time radoznalost malih kedera, koje zatim lovi samo koliko joj treba. Kada se najede, u stanju je da ceo dan drema na nekoj suvoj grani vrbe. Blagi povetarac miluje moje telo, dok se ja umesto umivanja spuštam u mirnu vodu limana i polako zagnjurim. Svežina površinske vode, koja se rashladila u noći, budi i poslednje ćelije moga tela posle sna. Zaplivam nekoliko zamaha uzvodno i prosto se umijem, rukama masirajući lice i onda provlačeći prste kroz kosu, dobijam osećaj boljeg kontakta glave sa vodom. Izlazim na čun, brišem se frotirom, oblačim suve gaćice i pristavljam jutarnju tursku kafu. I svo vreme me prati miris vode Dunava, koji se meša sa mirisom kafe i budi osećaj zadovoljstva i užitka. Premeštam se na zadnju platformu, udobno se smeštam na krmenu klupu, a kafu ostavljam na rasklapajući stočić i uz duboki uzdah koji označava kraj nečega, počinje vreme opuštenosti i uživanja. Pogled nizvodno prema Vinči, u prostranstvo "gde soko odmara oko", samo dopunjuje utisak uživanja. A sunce se polako rađa, jeste malo stidljivo, a zatim se njegov odbljesak odražava na vodi Dunava, koja treperi na blagom jutarnjem povetarcu. Mališa mi se takođe pridružio, ležeći sa spustenom glavom na obe prednje šape i dremljivo gleda u prostor niz Dunav, verovatno nešto razmišlja opušteno. Ljilja je noćna ptica i ujutru je izbegavamo, dok se sama ne probudi. A voda Dunavca oko nas skoro bešumno plovi i taj mir narušava samo jedna grana vrbe, koja se usled nekog razloga spuštila u vodu i uranja pa izranja, izazvana tečenjem vode. I svuda je prijatna tišina i samo se u daljini u vrbacima čuju nekoliko Slavuja nečim izazvana.
Tu odmah na desetak koraka nizvodno, je ulaz u "Baba Daninu" baru, koja se prostire na donjem delu Ade Štefanac. Zovu je „bara”, ali po mome to je ipak razliv, koji prima vodu sa donje strane Ostrva i kada je vodostaj mali, ali se ipak zaliva kada je vodostaj veliki i tada prima vodu i sa gornje strane. Voda je stajaćeg tipa, providna i puna je veoma aktivnog biljnog i životinjskog sveta. Stare potopljene i iz tog razloga osušene Vrbe i Topole, su ukras u ambijentu razliva, pored veoma lepih Belih Lokvanja, gustih i grupisanih izdanaka i Ševara, kao i Džipovine koja raste iz osušenih panjeva, riđe i crne Oštrice, Drezge, a tu su i rascvetani ukrasi Konjskog Bosiljka i raznobojne Perunike. Pesma Trstenjaka iz Trske i Ševara. Jednolična i malo dosađuje, ali nadpevavanje Slavuja i zveketanje Detlica po deblima, daje sasvim drugi ton. Tu su i kliktanja Čaplji, kreketanje Žaba horsko i u nenadano vreme otpočelo, a isto tako i prestalo i muk, u čitavoj bari. I dok se Gavrani i Vrane dogovaraju, čuje se lepo gukanje zaljubljenih Gugutki i svađa Vrabaca, koji su tu u preletanju. Šum vode ukazuje na sletanje Divljih Pataka na površinu mirne vode, dok Liske i Mali Gnjurci, bešumno se kreću između izdanaka Trske i Ševara, kljucajući zelene lišaje, a sa njima i mnogo planktona.
Male ribice, izranjaju iz vode, uzimajući puh koji je pao sa cvetova Topole i time prave koncentrične krugove, na mirnoj vodi, a koje pak poruše veliki krugovi nastali kupanjem Šarana, koji je ovde cest stanovnik. Aktivnost u napadu Štuke ili Bucova na male kedere, se emituje naglo uzburkanom vodom na prostorima između rastinja i Vrba. Koje i bez lišća, svog ukrasa izgledaju graciozno, prekrivene sivom bojom onako bez kore. Listovi Lokvanja se zaljuljaju, a buket Džipovine se zanjše i ponovo se sve smiri do ponovnog napada Štuke. Mala Vetruska stoji na suvoj grani Topole i pažljivo prati kretanje voluharica u samom priobalju, da ne propusti ukazanu priliku, koja se ne često javlja u ovoj tišini. A u plićaku se na površini vode rasprskavaju vazdušni klobučići, koje su Školjke oslobodile krećući se po muljevitom dnu i tražeći bogatija mesta sa planktonom, da obogate svoj obrok. Na Vrbi, koja je do poslednjeg niskog vodostaja bila na suvom, odvija se veoma aktivno kretanje mrava u kolonama i mimo njih, tražeći izlaz sa Vrbe, koja je već nekoliko dana u vodi, na neku novu lokaciju, ali ne preko vode. A na obali, Mališa je u mukama. Bizamski miš, koga je pojurio, sa obale je skočio u vodu, a Mališa ne sme za njim u vodu, jer on zna da bizamac u vodi ima prednosti, a i opasan je, a stalo mu je da ga uhvati.
I tako. U bari je sve mirno i tiho, a ipak vrlo aktivno. Ja obično u bari sa čunom provedem neko vreme i kada se dobro napunim pozitivne energije, uberem par Belih Lokvanja i možda nekoliko cvetova Konjskog Bosiljka i zatim ih stavim u ciniju sa pozlatom, tako da je to dalje lep detalj na komandnoj tabli Ševe.
Ispod Stare Topole, obično subotom, ispečemo na ražnju kokošku za ručak i uz salatu iz frižidera, bude dobar ukusni ručak. A nedeljom se uvek postaram da za ručak bude sveze ulovljena riba. Ja obožavam Deverike i Babuske, koje ulovim u priobalju Malih Voda. A Ljilja voli Smuđeve i Šarane. Smuđeve ulovim mrežom ispod samog čamca na ivici limana, a za Šaranom idem na levu obalu Dunava, preko puta ušća na 1149-om km. Pored same obale je jedan od Šaranskih puteva. Tamo, proteram jednu ili dve "dubinske" rine, koje su kratke, jer je u drugom svetskom ratu tu pao nemački avion i napravio nepokretnu zadevu. Na samom ušću Malih Voda u Dunav, nalazi se duboka jaruga, u kojoj se rado zadržavaju Somovi. Jednom prilikom, jedne lepe noći, do jutra ulovio sam pecajući na "dubinjaka", 12 somova težine od 1,5 do 3,5 kg. Kečiga je izuzetna kada se spremi na roštilj sa "vegetom". Nju obično lovim na Dunavu, odmah posle ušća Malih Voda, nešto niže prema Vinči. Mreža ne treba biti višlja od pola metra i ne treba je držati u vodi više od dva sata. Lakše se Keciga skine iz mreže, a bude ih dovoljno za tiganj.
Male Vode i u drugim delovima svoga toka, imaju svoje osobenosti. Kod Šumareve Kuće, u krivini punoj panjeva, pecaroši "sarandžije" čekaju na red ili provode celo leto, očekujući da ulove Šarana "kapitalca", o kome će pričati sledeću deceniju. Mnogi se čamcima vezuju na visoku, desnu obalu Dunavca, gde je voda jaka očekujući takođe krupne kapitalce. Meni je ipak ušće kompletno i za provesti se i uloviti ribu koju hoćeš i odmoriti dušu.
Pozdrav od Mome Stošića
Dunavac Male Vode, najmanji je od tri rukavca, koji se račvaju kod Bele Stene, između ostrva Forkontumac, Čakljanac i Štefanac i koji je priroda poklonila ljubiteljima lepih prirodnih uslova na vodi, a pre svega ljubiteljima pecanja. Velike topole na ostrvima Čakljanac i Štefanac, a pri samoj obali rukavca u vreme velikih voda, bivale su podkopane i jaka voda pomognuta jakim vetrovima ih je zanela u samo korito rukavca. Isto tako se dešavalo i sa desnom obalom rukavca i time su se stvorila idealna mesta za mrešćenje riba, a samim tim i odlični uslovi za život riba, bez mogućnosti da im čovek ribarskim mrežama smeta u životu. Tako da bele ribe i mnoge druge šaranske vrste su ostale tu gde su fizički zaštićene. A sa njima su tu i predatorske vrste riba koje imaju odlične uslove za život. Sve u svemu, mesta za pecanje su znana i veoma su posećena i od strane Pančevaca, a i Beograđani ne zaostaju.
Ja i Ljilja sa našom Ševom i Mališom, Male Vode kao destinaciju smo posećivali veoma često. Pre svega, radi odmora i kvalitetnog opuštanja nervnog sistema. Dakle, "naše mesto" je uvek bilo u levoj obali, tridesetak metara pre samog ušća u Dunav. Stara topola sa svojim ogromnim stablom i korenom, sačuvala je taj deo obale i time stvorila mali tišak, u kome se voda vrti i gde "Ševa" stoji i nevezana za obalu. Pod topolom je mala brežina na kojoj se u vreme velikih voda nasukao pesak i tako da i kada pada kiša na obali nema blata, vec je obala ocedna. Sve to se nalazi ispod velike krošnje topole i idealno je mesto da se u podne u hladovini odspava. Tu se naravno uveče peče rostilj, ili se sedi pored vatre i kotlića sa kačamakom ili poparom, a zatim se doda sitno iseckana pa ispržena slaninica, a može i čvarci rasprženi. Suncanje je najudobnije na krovu "Ševe", koja se na ovom mestu nalazi ne samo u mirnoj vodi, već i u zavetrini i od Košave, ali i od Gornjaka. Prosto od gustih vrba, vetrovi sa Dunava, ne mogu da se razigraju ni kada su u najvećem fazonu duvanja.
Sa krova i sa krmene platforme, gde mi je stočić i klupa za kafenisanje i pecanje, puca vidik prema Vinči, na široki i moćni Dunav, koji valja vodu prema Đerdapu. Utisak snage Dunava, širine i daljine prostora, prosto se oči odmaraju i ispravljaju zgužvani nervi, čineći pri tom prijatno u duši. Rana jutra, pre izlaska sunca, treba tamo doživeti. Ustajem i izlazim iz spavaće sobe u prednji deo "Ševe". Razvlačim klizače-prozore i time otvaram ceo prednji deo, koji dalje služi kao otvorena terasa. Miris dunavske vode me osvaja, a lišće sa stare topole, trepereći mi maše, a komšinica Čaplja, klikteći me pozdravlja, odlazeći na dnevni lov i mašući svojim velikim krilima. Mala Bela Čaplja, ukrašena "rajerom" na glavi, stoji nedaleko od Ševe u vodi i kljunom sitno treperi po površini, privlačeći time radoznalost malih kedera, koje zatim lovi samo koliko joj treba. Kada se najede, u stanju je da ceo dan drema na nekoj suvoj grani vrbe. Blagi povetarac miluje moje telo, dok se ja umesto umivanja spuštam u mirnu vodu limana i polako zagnjurim. Svežina površinske vode, koja se rashladila u noći, budi i poslednje ćelije moga tela posle sna. Zaplivam nekoliko zamaha uzvodno i prosto se umijem, rukama masirajući lice i onda provlačeći prste kroz kosu, dobijam osećaj boljeg kontakta glave sa vodom. Izlazim na čun, brišem se frotirom, oblačim suve gaćice i pristavljam jutarnju tursku kafu. I svo vreme me prati miris vode Dunava, koji se meša sa mirisom kafe i budi osećaj zadovoljstva i užitka. Premeštam se na zadnju platformu, udobno se smeštam na krmenu klupu, a kafu ostavljam na rasklapajući stočić i uz duboki uzdah koji označava kraj nečega, počinje vreme opuštenosti i uživanja. Pogled nizvodno prema Vinči, u prostranstvo "gde soko odmara oko", samo dopunjuje utisak uživanja. A sunce se polako rađa, jeste malo stidljivo, a zatim se njegov odbljesak odražava na vodi Dunava, koja treperi na blagom jutarnjem povetarcu. Mališa mi se takođe pridružio, ležeći sa spustenom glavom na obe prednje šape i dremljivo gleda u prostor niz Dunav, verovatno nešto razmišlja opušteno. Ljilja je noćna ptica i ujutru je izbegavamo, dok se sama ne probudi. A voda Dunavca oko nas skoro bešumno plovi i taj mir narušava samo jedna grana vrbe, koja se usled nekog razloga spuštila u vodu i uranja pa izranja, izazvana tečenjem vode. I svuda je prijatna tišina i samo se u daljini u vrbacima čuju nekoliko Slavuja nečim izazvana.
Tu odmah na desetak koraka nizvodno, je ulaz u "Baba Daninu" baru, koja se prostire na donjem delu Ade Štefanac. Zovu je „bara”, ali po mome to je ipak razliv, koji prima vodu sa donje strane Ostrva i kada je vodostaj mali, ali se ipak zaliva kada je vodostaj veliki i tada prima vodu i sa gornje strane. Voda je stajaćeg tipa, providna i puna je veoma aktivnog biljnog i životinjskog sveta. Stare potopljene i iz tog razloga osušene Vrbe i Topole, su ukras u ambijentu razliva, pored veoma lepih Belih Lokvanja, gustih i grupisanih izdanaka i Ševara, kao i Džipovine koja raste iz osušenih panjeva, riđe i crne Oštrice, Drezge, a tu su i rascvetani ukrasi Konjskog Bosiljka i raznobojne Perunike. Pesma Trstenjaka iz Trske i Ševara. Jednolična i malo dosađuje, ali nadpevavanje Slavuja i zveketanje Detlica po deblima, daje sasvim drugi ton. Tu su i kliktanja Čaplji, kreketanje Žaba horsko i u nenadano vreme otpočelo, a isto tako i prestalo i muk, u čitavoj bari. I dok se Gavrani i Vrane dogovaraju, čuje se lepo gukanje zaljubljenih Gugutki i svađa Vrabaca, koji su tu u preletanju. Šum vode ukazuje na sletanje Divljih Pataka na površinu mirne vode, dok Liske i Mali Gnjurci, bešumno se kreću između izdanaka Trske i Ševara, kljucajući zelene lišaje, a sa njima i mnogo planktona.
Male ribice, izranjaju iz vode, uzimajući puh koji je pao sa cvetova Topole i time prave koncentrične krugove, na mirnoj vodi, a koje pak poruše veliki krugovi nastali kupanjem Šarana, koji je ovde cest stanovnik. Aktivnost u napadu Štuke ili Bucova na male kedere, se emituje naglo uzburkanom vodom na prostorima između rastinja i Vrba. Koje i bez lišća, svog ukrasa izgledaju graciozno, prekrivene sivom bojom onako bez kore. Listovi Lokvanja se zaljuljaju, a buket Džipovine se zanjše i ponovo se sve smiri do ponovnog napada Štuke. Mala Vetruska stoji na suvoj grani Topole i pažljivo prati kretanje voluharica u samom priobalju, da ne propusti ukazanu priliku, koja se ne često javlja u ovoj tišini. A u plićaku se na površini vode rasprskavaju vazdušni klobučići, koje su Školjke oslobodile krećući se po muljevitom dnu i tražeći bogatija mesta sa planktonom, da obogate svoj obrok. Na Vrbi, koja je do poslednjeg niskog vodostaja bila na suvom, odvija se veoma aktivno kretanje mrava u kolonama i mimo njih, tražeći izlaz sa Vrbe, koja je već nekoliko dana u vodi, na neku novu lokaciju, ali ne preko vode. A na obali, Mališa je u mukama. Bizamski miš, koga je pojurio, sa obale je skočio u vodu, a Mališa ne sme za njim u vodu, jer on zna da bizamac u vodi ima prednosti, a i opasan je, a stalo mu je da ga uhvati.
I tako. U bari je sve mirno i tiho, a ipak vrlo aktivno. Ja obično u bari sa čunom provedem neko vreme i kada se dobro napunim pozitivne energije, uberem par Belih Lokvanja i možda nekoliko cvetova Konjskog Bosiljka i zatim ih stavim u ciniju sa pozlatom, tako da je to dalje lep detalj na komandnoj tabli Ševe.
Ispod Stare Topole, obično subotom, ispečemo na ražnju kokošku za ručak i uz salatu iz frižidera, bude dobar ukusni ručak. A nedeljom se uvek postaram da za ručak bude sveze ulovljena riba. Ja obožavam Deverike i Babuske, koje ulovim u priobalju Malih Voda. A Ljilja voli Smuđeve i Šarane. Smuđeve ulovim mrežom ispod samog čamca na ivici limana, a za Šaranom idem na levu obalu Dunava, preko puta ušća na 1149-om km. Pored same obale je jedan od Šaranskih puteva. Tamo, proteram jednu ili dve "dubinske" rine, koje su kratke, jer je u drugom svetskom ratu tu pao nemački avion i napravio nepokretnu zadevu. Na samom ušću Malih Voda u Dunav, nalazi se duboka jaruga, u kojoj se rado zadržavaju Somovi. Jednom prilikom, jedne lepe noći, do jutra ulovio sam pecajući na "dubinjaka", 12 somova težine od 1,5 do 3,5 kg. Kečiga je izuzetna kada se spremi na roštilj sa "vegetom". Nju obično lovim na Dunavu, odmah posle ušća Malih Voda, nešto niže prema Vinči. Mreža ne treba biti višlja od pola metra i ne treba je držati u vodi više od dva sata. Lakše se Keciga skine iz mreže, a bude ih dovoljno za tiganj.
Male Vode i u drugim delovima svoga toka, imaju svoje osobenosti. Kod Šumareve Kuće, u krivini punoj panjeva, pecaroši "sarandžije" čekaju na red ili provode celo leto, očekujući da ulove Šarana "kapitalca", o kome će pričati sledeću deceniju. Mnogi se čamcima vezuju na visoku, desnu obalu Dunavca, gde je voda jaka očekujući takođe krupne kapitalce. Meni je ipak ušće kompletno i za provesti se i uloviti ribu koju hoćeš i odmoriti dušu.
Pozdrav od Mome Stošića
