Dunavske Staze

Krajem jula proveli smo nekoliko dana porodično u ovom lepom dunavcu iznad "Pupinovog mosta". Vreme je bilo krajnje nestabilno i dovodilo je u pitanje to koliko ćemo ostati, i gde ćemo uopšte na kraju i boraviti. Ipak smo se dogovorili sa Zvekijem da zajedno sa naša dva plovila odemo i boravimo u Vojnim baštama pa da vidimo šta dalje.

Ujutru pakujemo šta je ostalo, a shvatio sam da je to malo, u stvari veoma mnogo... Napunio sam gepek stvarima i hranom koja je trebala da ide u frižider, i sa popriličnim kašnjenjem smo stigli na marinu. Za to vreme je Zveki već stigao na poziciju i čekao nas u Vojnim baštama. Dok smo se pakovali, primetili smo oblake ali se jugoistoka, i nisam očekivao nevreme već možda samo kišicu, ali se na to nisam obazirao. Posle dosta pakovanja i raspoređivanja stvari, odvezujem se i krećem uzvodno nekim mojim radnim gasom, optimalnim za brzinu, nivo buke i potrošnju. Samo što smo odmakli nekih 300m, okrećem se ka pančevačkom mostu i Lidu da bacim pogled na plovni put, a tamo, zavesa od kiše...! Ništa se nije videlo, i pošto sam video da se i vetar udružuje sa tom kišom, okrećem brod nazad i stižem na marinu da se uvežem u toku samog početka padavina. Posle minut se nebo otvorilo i mislim da nikad nisam doživeo jači pljusak....Trajalo je sat vremena, i ništa se napolju nije videlo, ali sam zato mogao da vidim gde mi curi koji prozor unutra, što je bilo neprijatno ali i dobro, jer sam ta mesta sanirao.



Čim je pljusak usporio, odvezujem se i izlazim na plovni put da vidim vidi li se pančevac. Vidi se...! Dajem gas i nastavljamo uzvodno. Zovem Zvekija da mu kažem da sam konačno krenuo i on mi kaže kako je gore palo samo nekoliko kapi kiše, ali i da mu je jedan čovek sa gumenjakom rekao da se ispod mosta približava jaka kiša od koje se ništa ne vidi, pa se zato vraća nazad u Vojne bašte.



Srećom, nije došla do njih pa smo posle pola sata plovidbe, najdubljim delom kanala u blizini mosta ( 1.2 metra pri vodostaju Zemun 215cm), prošli tu kritičnu deonicu i zagazili u cela 2m pa čak i 2.5m

Zveki je našao odlično mesto u zavetrini i sa mogućnošću da izađemo na obalu i spremimo jela. Vezujemo se, i uskoro organizujemo zajednički ručak, piletina i kobasice na talandari.

Iznad nas, nekoliko kabinaša sa zabačenim štapovima:





Ručak se sprema, diskutujemo o talandari i efikasnosti rada plina ispod nje




Uveče zovemo Zvekija da nam se pridruži u Albinu, uz prigušenu muziku i razgovor, sedimo do kasno u noć, a noć prijatna, i vedra...?

=== nastavak sledi ===

Taj dan kad smo stigli, Bogi i ja smo se odmah bacili na pecanje da se ne dosađujemo, dok vidimo šta ćemo. Na prvi zabačaj, mali je samostalno izvukao svoju prvu ribu! Bio je presrećan i rekao je da sve što želi da radi je da peca i da se kupa...!

Jedan od ljudi koji su gore vezali svoje kabinaše i tu su očigledno duže vreme, prošao je sa svojim pomoćnim-gumenim čamcem pored nas, usporio i pita:

"Ima li ribe, radi li šta?",
-"Samo jedna štukica ali mala pa sam je vratio" odgovara Zveki,
"Hoćeš samnom dole do mosta, da zabaciš varalicu tamo da probaš?" pita me čovek, iako se vidimo prvi put u životu, a ja sam mu se zahvalio ali sam morao da odbijem, jer smo tek stigli i nisam hteo da ostavim ženu i malog same, zato što još nismo ništa isplanirali.

Svejedno, taj gest čoveka mi je prijao i učinio mi boravak lepšim. Svaki put bismo se javili jedni drugima kad prođemo pored, a on bi otpozdravio i pitao:
"Gde je naslednik, jel spava?" i smanjio bi gas i prošao polako, da ne talasa i ne pravi buku.



#

Sutradan je svanuo divan dan, bez oblačka. Odlično smo spavali, ja dobrim delom i znajući da prognoza ne najvaljuje kišu i vetar i da će biti vedro. Dobro uvezani i u zavetrini od onih jačih Dunavskih vetrova, proveli smo mirnu noć na ovom mestu, a pred zoru smo čuli samo par komšijskih gumenjaka kako prolaze da bi otišli na pecanje kod Pupinovog mosta. I uredno, svaki put kad prolaze, na Tomosu bi smanjili gas pored nas.

Ustajemo uz cvrkut ptica, i doručkujemo nešto jednostavno a ja primetivši akciju na površini vode, odmah uzimam štap i radim sa varalicom. Rezultat, nula bodova...Ostavljam štap i uzimam telefon da se javim, Mileta zove i pita:

"Gde ste, jeste li još gore?"
- "Jesmo, dolaziš li do nas, danas kuvamo dobar pasulj?"
"Evo me na čamcu, čekam da mi ćera dođe pa dolazimo zajedno."
- "Odlično, Maja je pripremila sve za pasulj i nalila vodu, a Zveki se prijavio da ostane da kuva. Mi ćemo zato da se premestimo na gornji špic da se kupamo, pa navratite do nas na kupanje."
- "Dogovoreno!"

Pasulj spreman za kuvanje, Bogi oblači šorc za kupanje, stavlja "mišiće", šlauf, uzima dušek i sve što je mogao da ponese i govori mi da je spreman!
Odvezujemo se i isplovljavamo, a Zveki vezuje bočni kanap koji je do malopre bio vezan za nas, i ostaje da pazi na pasulj:





Kod gornjeg špica kupanje, a ubrzo nam se pridružuju Mileta i Nevena u toploj vodi:





Vraćamo se posle par sati na poziciju, i Zveki kaže da je pasulj spreman i da može da se zaprži. Za to vreme smo Mileta i ja pokušavali da povežemo Hondin obrtomer na njegovom Cranchiju, ali na kraju se pokazalo, bezuspešno, jer je nedostajao deo instalacije na samom motoru. Neko je menjao način na koji se uzima signal sa motora pa odustajemo od toga i bacamo se na vruć i ukusan pasulj sa slaninom i kobasacima.



Kasnije tog dana, mali je posle mnogo nagovaranja legao i Maja je prilegla sa njim da bi se on brže skrasio i zaspao. Mileta je posle nekog vremena upalio Hondu, pozdravio mene i Zvekija i laganim gasom isplovio i otišao nazad nizvodno. Kad je mali zaspao, Maja je ustala i pita mene:
"Gde nestade Mileta? Bio je vezan za nas?",
- "Odoše kući, eno ga upravo dole kod mosta, vidiš?"
"Pa kako je to moguće kad nisam čula motor uopšte...?"
- "Lepo, ima čovek Hondu..", odgovaram ja u šali, ali i sa dozom ozbiljnosti jer je taj motor stvarno tiši od svih koje znam.

#

Iz zadnje kabine, vadim svoj gumeni čamac... I znam da sam ga okrpio početkom godine i to na velikom broju mesta, ali odlučujem da se posvetim duvanju čamca da bih video da li uopšte može da se koristi ili ne, pa ako ne valja da ga izbacim sa broda. Za čudo, električna pumpa ga naduvava do kraja i on ostaje naduvan, ne deluje da bilo gde ispušta. Odlično, oblačim prsluk na sebe iako znam da plivam, ubacujem veslo i pribor pecanje i ulazim u čamac. Pluta! Nestabilan je i teško se vesla, ali ga i doživljavam više kao dušek nego kao čamac pa me to ne uzbuđuje. Zovem i Zvekija da mi se pridruži pa da odemo preko kanala da nahvatamo kedera i da zabacim varalicu koji put. On ulazi unutra, i sa dvojicom je stabilniji i bolje se vesla. Eto nama zabave !

Neko vreme smo proveli na gumenjaku, i nahvatali smo dovoljno kedera a na varalicu ništa, čak ni udarac. Ni to me ne dotiče jer smo ovde pre svega da bismo boravili na vodi, opustili se, i družili.
I narednog jutra sam otišao u obilazak terena gumenjakom, i to mi je prijalo, pa sam rešio da ga zadržim za ove letnje varijante.








Boravak i druženje u Vojnim baštama je bilo odlično, samo šteta što nije duže trajalo. Nadoknadićemo prvom sledećom prilikom

Pozdrav svima koji prate forum

Pratimo..pratimo. Bas uzivate.

Da, bilo je zaista lepo. Vojne baste su idealno mesto da se provede nekoliko dana na vodi sa spavanjem na čamcu jer su zašticene od skoro svakog vetra a i potencijalno nevreme se ne bi u punoj snazi osetilo. S obzirom na blizinu grada čudno je da nema više ljudi da dodju sa kabinašima i provedu nekoliko dana u kontinuitetu. A možda je i bolje jer iako nisu baš ni male, VB nemaju puno mesta koja nude pogodnu obalu za vezivanje, hlad i dubinu za pristajanje pa i pecanje.
Meni je recimo pecanje jedna od najbitnijih stavki da bih proveo duže vreme na čamcu. Da nema toga ne verujem da bih uspeo da ostanem duze od jednog dana na istom mestu a verovatno da bi mi posle par dana i menjanje mesta radi ambijenta i sama plovidba dosadili ako ne mogu to da kombinujem sa ribolovom. Kada upeče sunce vreme na čamcu zna da teče mnogo sporo i svakodnevnica postane dosta zamorna ako nema još nekog sadržaja...bar meni, a to znaju i Mileta i Uroš jer kad god biramo neko mesto da tu budemo neko vreme, moj uslov je da tu moze i da se peca.
Gledano sada šteta je što nismo ostali još koji dan a u planu je bila i riblja čorba koja se zbog nedostatka ulova nije skuvala. Medjutim sreda ujutru je osvanula sa ubitačnom temperaturom i suncem koje je pržilo, razduvao se severac pa ni kupanje na sprudu nije bilo moguće, zbog malog vodostaja i tople vode od ribe ni traga, najavljivano nevreme to popodne ili u toku noći...sve to je ubrzalo povratak ali što reče Uroš biće valjda još prilike bar za neki vikend da se nadoknadi.

Juče sam opet otplovio do ovog rukavca i bilo je lepo provesti neko vreme tamo, odvojen od grada i buke. Bilo je i kupača, i ribolovaca ali nije bilo mnogo gužve. Dunav je mutan, i takav je sa obe strane, jedino što u vojnim baštama nema sočivice koju Dunav već neko vreme nosi, pa je lepše za kupanje i zgodnije za varaličarenje.

Prelepa slika, deluje tako čist, u stvarnosti na žalost drugačije. Ova godina je baš katastrofalna po pitanju vode, sočivica ide skoro neprekidno, malo manje ili malo više ali ne posustaje, periodično sa zemunske strane skoro do pola Dunava pliva i neka "skrama" po površini vode...ma užas.

Pa eto, ova godina nas još uvek nije počastila dobrim uslovima, mnogo salauka, ponekad košava, u početku veoma veliki vodostaj, ali što je najgore, vreme potpuno nestabilno. Možda nas jesen posluži bolje...?

Meni je prosle sezone, Oktobar bio najbolji.

Nadjoh video zapise od juna prosle godine, pa da ne propadnu

Prelepo. Urađeno profesionalno. Logo je tek posebna priča.